Mađarski parlamentarni izbori, zakazani za 12. april, pretvaraju se u živi stres-test evropskih kapaciteta da glasače zaštite od propagandnih aktivnosti izgrađenih na mogućnostima koje pruža AI – od deepfakea do mnogo kompleksnijeg ekosistema sintetičkih vizuelnih sadržaja, mikrotargetiranih poruka i „uverljivih“ narativa.
DW News je jednu svoju priču posvetio premijeru Viktoru Orbanu i njegovoj upotrebi AI generisanih materijala u tekućoj kampanji. Cilj ovih materijala je očekivan i predvidiv – izbori se prikazuju kao proces koji može izazvati nesigurnost i nebezbednost za mađarsko društvo, visoko emocionalni sadržaji podstiču ljutnju ili strah, a dominiraju anti-EU i antiukrajinski stavovi. Euractiv izveštava da je mađarska kampanja postala hibridna borba koja ukršta AI optužbe i klevete sa platformskom distribucijom, posebno na Fejsbuku, u kojoj političke poruke „putuju“ kroz polujavne grupe, influenserske stranice i visoko segmentiranu publiku i to mnogo brže nego što novinari i fact-checkeri mogu da ih verifikuju i kontekstualizuju.
Kratak video koji se povezuje sa Orbanovim Fidesom koristi veštačku inteligenciju da bi prikazao katastrofalne posledice u slučaju da pobedi opozicija
Reuters se nadovezuje primerom koji pokazuje koliko daleko ovakve prakse mogu da odu. Kratak video koji se povezuje sa Orbanovim Fidesom koristi veštačku inteligenciju da bi prikazao katastrofalne posledice u slučaju da pobedi opozicija. U njemu je prikazan vojnik u mađarskoj uniformi koji kleči, sa povezom preko očiju, a potom biva upucan na bojnom polju. U potpisu se kaže: „Ovo je sada samo noćna mora, ali Brisel se sprema da je pretvori u stvarnost… Nemojte. Fides je siguran izbor.“ U diskusiju o ovoj temi uključili su se i korisnici platforme Reddit, a u njoj se naglašava ključni problem – kada AI snizi troškove produkcije, a poveća obim ovakvih sadržaja, problem više nije jedan viralni lažni video, već kreiranje ekstenzivnog, preplavljujućeg manipulativnog okruženja koje sistematično i kontinuirano građane uvodi u stanja apatije, cinizma, straha i sumnje u mogućnost promene.
Iscrpljeni od neprekidnog niza zastrašujućeg i obmanjujućeg sadržaja, glasači prestaju sa pokušajima da verifikuju priče, već počinju da se oslanjaju na identitetske i emocionalne „prečice“ („moja strana“, „moj vođa“, „moj narod“). Brzina i obim AI kampanjskih aktivnosti lako privlače pažnju, generativni alati omogućavaju testiranje desetina varijanti poruka straha, a ponavljanje stvara poznatost koju mnogi ljudi pogrešno tumače kao istinu. Narativna dominacija preuzima agendu političkog dijaloga. Umesto da raspravljaju o ekonomiji, korupciji, zdravstvenoj zaštiti ili obrazovanju, birači se zarobljavaju u uznemirujućim pričama o ratu, invaziji, izdaji i stranim neprijateljima, o čemu piše i AP. Politička opasnost koju stvara veštačka inteligencija nije samo dezinformisanje, već i korozija demokratske odgovornosti i poverenja u ogromnim razmerama.
Journal of Democracy upozorava da generativni sistemi mogu oslabiti nadzor nad vlašću i erodirati društveno poverenje, naglašavajući da su detekcija, samoupravljanje platformama i jača medijska pismenost građana neophodni. Tako isti oni alati koji mogu podržati i osnažiti građansko učešće u političkim procesima, istovremeno mogu pojačati manipulaciju ako podstiču bes i obmanu, kao što Orbanova kampanja to čini. Konačno, mađarske izbore neće odlučiti jedan snimak napravljen uz pomoć veštačke inteligencije. Ono što nagoveštava pravi problem je kako AI pretvara političku kampanju u kontinuirani, jeftini psihološki pritisak i koliko brzo taj pritisak može normalizovati politiku zasnovanu na strahu kao način na koji će izbori od sada funkcionisati.
